Zvanično, Evropski parlament je 10. novembra 2022. usvojio Direktivu o izveštavanju o korporativnoj održivosti (u daljem tekstu: CSRD). U narednih nedelju dana, 28. novembra 2022. godine, očekujemo odluku Evropskog saveta o istom pitanju.
EU prepoznaje da su transparentnost velikih kompanija i izveštavanje o životnoj sredini, socijalnim pitanjima, ljudskim pravima i sličnim pitanjima (mi ćemo ih nazivati ESG parametrima ili parametrima korporativne održivosti) ključni za održivi razvoj. Informisanje akcionara, zaposlenih, opšte javnosti i finansijskih institucija o uticaju koji kompanija ima na životnu sredinu, načinu na koji se njome upravlja i načinu na koji se ophodi prema svojim zaposlenima, zajedno sa ostalim ESG temama, čini veliku razliku u načini na koje kompanije percipiraju sve zainteresovane strane.
Iz ovih razloga, EU je već́ uložila značajne napore da obaveže velike kompanije da se podvrgavaju nefinansijskom izveštavanju, prvenstveno kroz Direktivu 2014/95/EU (Direktiva o nefinansijskom izveštavanju, ili NFRD), koja menja Direktivu 2013/34/EU, te koja proklamuje obavezu velikih preduzeća da u svoj izveštaj menadžmenta unesu nefinansijski izveštaj.
Izveštaj Komisije iz 2021. godine o klauzulama o reviziji u Direktivama 2013/34/EU, 2014/95/EU i 2013/50/EU i prateća provera podobnosti okvira EU za javno izveštavanje kompanija („Izveštaj Komisije o reviziji klauzule i prateća provera podobnosti“) identifikovali su probleme u pogledu delotvornosti Direktive 2014/95/EU.
Postoje značajni dokazi da mnoga preduzeća ne otkrivaju materijalne informacije o svim glavnim temama u vezi sa održivošću, uključujući informacije vezane za klimu, kao što su sve emisije gasova sa efektom staklene bašte, i faktori koji utiču na biodiverzitet. Izveštaj je takođe identifikovao ograničenu uporedivost i pouzdanost informacija o održivosti kao značajne probleme. Pored toga, mnoga preduzeća od kojih su korisnicima potrebne informacije o održivosti nisu u obavezi da prijave takve informacije. Shodno tome, postoji jasna potreba za snažnim i pristupačnim okvirom za izveštavanje koji je praćen efektivnim revizorskim praksama kako bi se osigurala pouzdanost podataka i izbegla ekomanipulacija i dvostruko računanje.
U svetlu Evropskog zelenog dogovora, Agende održivog finansiranja i gore pomenutog izveštaja i provere ispravnosti primene relevantnih direktiva, CSRD sada nastoji da reformiše NFRD i smanjuje njegove nedostatke, kakve ih percipira EU.
Obim primene je proširen i sada će oko 50.000 kompanija biti u obavezi da objavljuju svoje ESG izveštaje, kao i neka preduzeća koja nisu iz EU. Izmena paragrafa konsolidovane verzije Direktive 2013/34/EU koji se odnose na nefinansijsko izveštavanje – to je, između ostalog, redefinisanje obima primene, uvođenje standarda izveštavanja o održivosti, poliranje definicija (npr. neto promet). Istovremeno se menja i dopuna Direktive 2006/43/EZ, proširuje njen delokrug primene i stvara obaveze za neka preduzeća koja nisu sa teritorije EU, što je posebno interesantno.
Ranijim zakonodavnim naporima, EU je već donela značajnu regulaciju kada su u pitanju kompanije koje informišu javnost o svojim ESG parametrima, kao što je Uredba br. 575/2013 koja zahteva od velikih institucija koje su izdale hartije od vrednosti na berzi da obelodane informacije o ESG rizicima od 28. juna 2022, Uredbu 2019/2033 i Direktivu 2019/2034 koja sadrži odredbe u vezi sa uvođenjem dimenzije ESG rizika u proces nadzornog pregleda i evaluacije (SREP) od strane nadležnih organa, i sadrži zahteve za otkrivanje ESG rizika za investicione firme. Komisija je 6. jula 2021. godine usvojila i predlog Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta o evropskim zelenim obveznicama, na osnovu Akcionog plana za finansiranje održivog rasta.
Dva pitanja o kojima se govori kada je u pitanju ESG izveštavanje su ekomanipulacija i subjektivni obuhvat obaveze nefinansijskog, odnosno ESG izveštavanja – ko su oni koji bi trebalo da budu u obavezi da se podvrgnu ESG izveštaju?
Sistem klasifikacije ekološki održivih ekonomskih aktivnosti sa ciljem povećanja održivih investicija i borbe protiv ekomanipulacije finansijskih proizvoda, za koje se tvrdi da su održivi, već postoji, zajedno sa zahtevima za obelodanjivanje podataka o životnoj sredini, društvu i upravljanju za administratore i minimalnim standardima za izgradnju EU Merila za klimatsku tranziciju i merila usklađenih sa Pariskim sporazumom.
Dobro strukturisane i detaljne smernice, standardi, merila i minimalni zahtevi neophodni su za efektivnost korporativnog izveštavanja o održivosti, kako bi se izbegla manipulacija informacijama koja se već dešavala sa ovim izveštajima. Mi, kao javnost, potrošači, akcionari, regulatori, finansijske institucije, treba da imamo neku vrstu pravne sigurnosti kada je u pitanju ESG izveštavanje.
Dalje, CSRD će se primenjivati na ćerke firme osnovane na njenoj teritoriji čije je krajnje matično preduzeće regulisano zakonom treće zemlje ili na filijalama kompanije iz treće zemlje koje posluju na teritoriji države članice EU, pod uslovom da su ostvarili više od definisanog neto prometa. CSRD zahteva objavljivanje izveštaja o održivosti na nivou grupe tog krajnjeg matičnog preduzeća iz treće zemlje.
Ostaje da se vidi kako će se ova Direktiva primenjivati u praksi, da li će standardi i smernice izveštavanja biti jasni i restriktivni, ali dovoljno fleksibilni i kako će uticati na „pridošlice“ u izveštavanju o održivosti.