Regionalni centar za ekološko pravo (RCEL) je 24. marta 2023. godine bio domaćin svog prvog RCEL foruma za diskusiju pod nazivom „Zaštita prava na vodu: Uticaj zagađenja na reku Dunav“. Događaj je imao za cilj da podigne svest o ekološkim izazovima zaštite prava na vodu i izazovima sa kojima se reka Dunav suočava, kao i potrebu zaštite ovog vitalnog prirodnog resursa.
Reka Dunav, jedna od najvećih i najvažnijih reka u Evropi, protiče kroz deset zemalja i služi kao izvor sredstava za život milionima ljudi. Ne samo da podržava vitalne transportne rute, već i širok spektar ekosistema i biodiverziteta. Nažalost, reka Dunav se suočava sa brojnim ekološkim izazovima, uključujući zagađenje iz industrijskih, poljoprivrednih i urbanih izvora. Zagađenje reke Dunav u Srbiji je posebno zabrinjavajuće pitanje koje negativno utiče na zdravlje i dobrobit zajednica koje se na njega oslanjaju.
Događaj je uključio uvodnu reč Danila Radičevića, generalnog direktora RCEL-a, koji je predstavio RCEL Forum za diskusiju i istakao značaj zaštite prava na vodu i izazove sa kojima se suočava rekao Dunav.
Predrag Džamić, advokat specijalizovan za pravo zaštite životne sredine i energetiku, u uvodom obraćanju istakao je da je pravo na vodu ljudsko pravo. Nakon uvodnog izlaganja sagledan je čitav zakonodavni okvir zaštite voda i reke Dunav. Konstatovano je da Republika Srbija još uvek nije transponovala direktive iz oblasti zaštite voda od difuznih izvora zagađenja, među kojima su najvažnije Direktiva Saveta 91/271/EEZ koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i Direktiva Saveta 91/676/EEZ koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima. Ohrabrujuće je to što se određene odredbe iz ovih direktivi trenutno nalaze u novom predlogu izmena i dopuna Zakona o vodama. Međutim, ni nakon 12 godina od donošenja Zakona o vodama, još uvek nemamo plan upravljana vodama na vodnom području, koji se u skladu sa zakonom obavezno donosi za sliv reke Dunav.
Na događaju je konstatovano da radi postizanja stvarne i efektivne zaštite životne sredine i njenih resursa, potrebno je usvojiti Zakon o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, kojim se transponuje Direktiva 2004/35/EZ. Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), usvajanje Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini predviđeno je za IV kvartal 2023. godine.
Veliki problem za zagađenje reke Dunav predstavljaju industrijske i komunalne otpadne vode. Prema poslednjim podacima, samo 6% otpadnih voda se prečišćava, dok se ostale vode direktno ispuštaju u Dunav. S tim u vezi neophodna su postrojenja za prečišćavanje industrijskih i komunalnih otpadnih voda u reku Dunav.
Izazov u praksi predstavljaju i slučajevi prekograničnih zagađenja, uglavnom prouzrokovani industrijskim udesima, zbog čega se moraju preduzeti sve mere predostrožnosti, u skladu sa Konvencijom o prekograničnim efektima industrijskih udesa.
Zaključeno je na događaju da države moraju da pristupe holistički i logično radi zaštite i upravljanju rekama, kao što je to reka Dunav, ne ograničavajući se na teritorijalne granice zbog same prirode i značaja ovog prirodnog dobra.
rekao je Predrag Džamić, advokat specijalizovan za pravo zaštite životne sredine i energetiku
Zaključeno je na događaju da zaštiti i upravljanju rekama, kao što je to reka Dunav, države moraju da pristupe holistički i logično, ne ograničavajući se na teritorijalne granice zbog same prirode i značaja ovog prirodnog dobra. Na tom planu dosta je postignuto potpisivanjem Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, i osnivanjem Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. S tim u vezi, Međunarodna komisija je usvojila Plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i Plan upravljanja rizikom od poplava za sliv reke Dunav, za period 2021-2027 godine.
Kao dodatna pitanja koja su se otvorila na događaju bili su mehanizmi građanskopravne i upravnopravne zaštite. Naime glavni zadatak nadležnih inspekcijskih organa je da kontrolišu rad operatera i ispituju da li isti poštuju propisane granične vrednosti emisija, te da li trenutnim opterećenjem reke Dunav, preti narušavanja standarda kvaliteta životne sredine ovog recipijenta. Zbog toga, pažljivo i sistematski se mora pristupati izdavanju vodnih akata operaterima, sprovođenju postupaka procene uticaja na životnu sredinu i svim drugim merama u cilju očuvanja i održivog korišćenje reke Dunav. U okviru diskusije razmatrani su i scenariji da se reci Dunav prizna pravni subjektivitet, kao što je slučaj za neke reke u uporednom pravu.
