Pojam
Krivičnopravna zaštita životne sredine predstavlja instrument koji se oslanja na upotrebu krivičnog prava u svrhu sprečavanja, odvraćanja i kažnjavanja svih oblika ponašanja koja nanose štetu ili potencijalno ugrožavaju životnu sredinu. Povreda ekološke vrednosti postaje predmet krivičnopravne odgovornosti kada nastupi inkriminisana posledica određena Krivičnim zakonikom Republike Srbije. Krivična dela protiv životne sredine obuhvataju niz aktivnosti koje uzrokuju značajnu štetu ili rizik za životnu sredinu i/ili zdravlje ljudi.
Domaće zakonodavstvo
Krivični zakonik Republike Srbije u glavi XXIV propisuje 18. krivičnih dela koja za objekat imaju zaštitu prava čoveka na zdravu životnu sredinu:
- Zagađenje životne sredine;
- Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine;
- Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu;
- Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine;
- Oštećenje životne sredine;
- Uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra;
- Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija;
- Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja; Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine;
- Ubijanje i zlostavljanje životinja;
- Prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka;
- Nesavesno pružanje veterinarske pomoći; Proizvodnja štetnih sredstava za lečenje životinja;
- Zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja; Pustošenje šuma;
- Šumska krađa;
- Nezakonit lov;
- Nezakonit ribolov.
Krivična dela protiv životne sredine predstavljaju jednu od najprofitabilnijih organizovanih kriminalnih aktivnosti u svetu i imaju veliki uticaj ne samo na životnu sredinu, već i na zdravlje ljudi. Ova krivična dela su veoma unosna, ali ih je teško otkriti, procesuirati i kazniti. Takvi faktori ih čine veoma privlačnim za organizovane kriminalne grupe.
Prema podacima EU, ekološki kriminal predstavlja 4 najveći organizovani kriminal u svetu, sa godišnjim rastom od 5-7%. Ovakvi podaci dovode da se u svetu usled organizovanog ekološkog kriminala svake godine gubi do 230 milijardi evra.
Pozivamo sve koje bi želeli da saznaju više o krivičnopravnoj zaštiti životne sredine, da se prijave za učešće na konferenciji Zelena pravda: Implementacija horizontalnog ekološkog zakonodavstva na sledećem linku.