Uskoro će u okviru Evropske Unije biti doneta odluka koja bi mogla da bude izuzetno značajna za očuvanje preostalih šuma u svetu i borbu protiv klimatskih promena. Evropski parlament, Savet Evropske Unije i Evropska Komisija ovih dana zasedaju kako bi doneli odluke o preostalim detaljima po pitanju nove regulative.
Evropska Unija svojom potrošnjom dobara stvara štetu po šume i ekosisteme koji o njima zavise, a nova regulativa bi trebalo to da umanji. Takođe, regulativa bi trebalo da pomogne starosedeocima i lokalnim zajednicama koji žive u šumama u zaštiti istih i da obezbedi da velike kompanije preuzmu odgovornost za svoje akcije koje imaju negativne posledice po biodiverzitet. Više od 140 civilnih društava će udružiti svoje snage kako bi ova regulativa stupila na snagu.
Problem krčenja šuma se svakim danom povećava i do sada nije pronađeno konkretno rešenje za isti. Kada se sve sabere, svet je samo u 2021. godini ostao bez šume veličine veće od 25 miliona hektara. Ljudske radnje su uzrok nestanka oko 69% životinjskih vrsta od 1970. godine prema istraživanju WWF-a, a dalje uništavanje šuma bi moglo samo da uveća ovaj procenat.
Savet Evrope je odlučio da postavi obavezna pravila za operatere i trgovce koji proizvode, izvoze ili uvoze palmino ulje, govedinu, drva za gradnju, kafu, kakao i soju, pošto je upravo proizvodnja ovih proizvoda uzrok oko 90% krčenja šuma u svetu. Pravila će se takođe odnositi i na proizvode koji dalje nastaju od ovih sirovina, kao što su, na primer, čokolada, koža i nameštaj. Evropska Unija uglavnom dobija ove proizvode iz delova sveta koji su van Evrope, što ponovo ukazuje na značaj problema “klimatskog kolonijalizma”, kada razvijene države uzimaju proizvode iz manje razvijenih delova sveta (poput Brazila ili Indonezije), koji zatim prvi pate od posledica klimatskih promena zbog ovih akcija. Podatak da je Evropska Unija drugi najveći entitet u svetu po uticaju na krčenje šuma, odmah posle Kine, nije ništa manje zastrašujući.
Vrlo je verovatno da će od kompanija biti zahtevano da provere da li je proizvodnja namirnica za tržište Evropske Unije iziskivala uništavanje šumskih zemljišta na kojima se proizvodnja vršila nakon određenog datuma. Dakle, proizvodnja će biti legalna ukoliko je vršena na zemljištu na kome je došlo do krčenja šume, ali samo ako je do krčenja šume, na primer, došlo pre 2020. godine. Kompanije će morati da znaju i na kojoj su tačno parceli njihovi proizvodi uzgajani, odnosno tačne geografske koordinate mesta gde je došlo do proizvodnje, kako bi se utvrdilo da na istom nije došlo do uništavanja šumskog tla. Iako je i dalje upitno koliko će efikasna da bude ova regulativa, određeni minimumi provera operatera, trgovaca i proizvoda će verovatno biti utvrđeni, a kazne ustanovljene za oni koji krše postavljene standarde, kako bi se što bolje obezbedio prestanak uništavanja šumskih ekosistema.
Nova regulativa bi trebalo dodatno da osnaži zaštitu ljudskih prava, a posebno prava starosedelaca, lokalnih zajednica i boraca za ekološka i ljudska prava. Zaštitnici šuma moraju da imaju obezbeđen pristup pravosuđu pred evropskim sudovima kada postoji narušavanje ljudskih prava. Značaj nove regulative bi takođe bio u tome što bi ohrabrio ove zajednice ljudi da pravnim putem zahtevaju priznanje svojih prava ukoliko institucije ne budu sprovodile nova pravila onako kako regulativa nalaže.
Fotografije: Đorđe Vukojičić