Evropski parlament odobrio je planove, u saglasnosti sa Savetom, usmerene na smanjenje potrošnje energije i emisija gasova sa efektom staklene bašte u sektoru zgrada.
Predložena revizija Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada postavlja ambiciozne ciljeve za postepeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i potrošnje energije u sektoru građevine EU, sa osnovnim ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Direktiva takođe prioritetno tretira renoviranje zgrada sa lošim performansama i unapređenje razmene informacija o energetskoj efikasnosti.
Među ključnim odredbama, direktiva propisuje stroge ciljeve smanjenja emisija. Do 2030. godine, sve nove zgrade moraju ispunjavati standarde nulte emisije, dok zgrade u vlasništvu javnih vlasti treba da se pridržavaju ovog standarda do 2028. godine. Države članice su u obavezi da uzmu u obzir celokupni potencijal globalnog zagrevanja tokom životnog ciklusa zgrada, uključujući proizvodnju i odlaganje građevinskih materijala, prilikom izračunavanja emisija.
Za stambene zgrade, države članice su zadužene da sprovedu mere kako bi postigle minimalno smanjenje od 16% u prosečnoj potrošnji primarne energije do 2030. godine, što se povećava na 20-22% do 2035. godine. Dodatno, direktiva propisuje da države članice moraju renovirati 16% ne-stambenih zgrada sa najlošijim energetskim performansom do 2030. godine, što se povećava na 26% do 2033. godine, kroz pridržavanje minimalnih standarda energetske efikasnosti.
U skladu sa ciljevima direktive, države članice su pozvane da postepeno integrišu solarne instalacije u javne zgrade, u zavisnosti od njihove veličine, i u sve nove stambene izgradnje do 2030. godine.
U cilju napuštanja fosilnih goriva, države članice su obavezne da definišu strategije za dekarbonizaciju sistema grejanja, sa ciljem da do 2040. godine postepeno izbace upotrebu fosilnih goriva u grejanju i hlađenju. Posebno je važno napomenuti da će subvencije za samostalne kotlove na fosilna goriva biti postepeno ukidanje do 2025. godine, dok će finansijski podsticaji ostati mogući za hibridne sisteme grejanja koji integrišu obnovljive izvore energije.
Određene izuzetke predviđa direktiva, uključujući poljoprivredne i zgrade kulturnog nasleđa, dok države članice zadržavaju diskreciono pravo da isključe zgrade od posebnog arhitektonskog ili istorijskog značaja, privremene zgrade i crkve i verske objekte
Direktiva je podržana sa 370 glasova za, 199 protiv, uz 46 uzdržanih i sada čeka formalnu ratifikaciju od strane Saveta ministara kako bi postala zakon.
Predlog za reviziju Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada deo je paketa “Fit for 55”, koji je Evropska komisija predstavila u decembru 2021. godine, u skladu sa ciljevima utvrđenim u Evropskom zakonu o klimi iz jula 2021. godine.