Vlada Republike Srbije usvojila je novu Uredbu o vrsti, kriterijumima, visini, elementima, uslovima i načinu dodele podsticajnih sredstava operaterima koji vrše ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada za period 2026–2028. godine. Reč je o aktu koji predstavlja značajnu promenu u dosadašnjem sistemu finansiranja reciklažne industrije, posebno imajući u vidu uvođenje aukcijskog modela dodele podsticaja.
Članom 2. Uredbe propisano je da podsticajna sredstva imaju za cilj unapređenje sistema ponovne upotrebe i ponovnog iskorišćenja otpada, u skladu sa principima održivog razvoja, hijerarhijom upravljanja otpadom i principima cirkularne ekonomije.
Najznačajnija novina koja se uvodi Uredbom odnosi se na uvođenje aukcija kao osnovnog mehanizma za dodelu podsticajnih sredstava. Naime, operateri će se nadmetati tako što će nuditi nižu cenu po jedinici mase otpada u odnosu na maksimalno propisani iznos podsticaja. Pravo na podsticaj ostvaruju ponuđači sa najnižom cenom, dok se raspoložive kvote popunjavaju prema rang listi.
Iako pravo Evropske unije u oblasti otpada ne propisuje obavezno korišćenje aukcija za finansiranje reciklažne industrije, ovakav model je u velikoj meri zasnovan na pravilima EU o državnoj pomoći, posebno na smernicama za pomoć u oblasti klime, energije i životne sredine (eng. The Climate, Energy and Environmental Aid Guidelines – CEEAG)
Ove smernice Evropske komisije favorizuju konkurentne postupke i tržišno određivanje nivoa pomoći kako bi se:
- smanjio rizik prekomerne državne pomoći,
- povećala transparentnost,
- ograničilo narušavanje tržišne konkurencije,
- obezbedila proporcionalnost subvencija.
Upravo zbog toga aukcijski modeli danas predstavljaju dominantan pristup u brojnim oblastima EU politika zaštite životne sredine i energetike, posebno u oblasti energetike (kod obnovljivih izvora energije najčešće).
Nova Uredba praktično prenosi logiku konkurentnih aukcija iz energetskog sektora u sektor upravljanja otpadom.
Posebno je značajno što uredba:
- zabranjuje retroaktivnu dodelu pomoći,
- ograničava maksimalne iznose podsticaja,
- uvodi pravila o kumulaciji pomoći,
- predviđa umanjenje podsticaja ukoliko je korisnik već dobio državnu pomoć za iste troškove.
Ovakva rešenja predstavljaju klasične instrumente kontrole državne pomoći u skladu sa evropskim pravilima konkurencije.
Sa aspekta EU prava, posebno je važno što se pomoć vezuje za stvarne operativne troškove i što se insistira na dokazivanju opravdanosti troškova, čime se pokušava sprečiti prekomerna kompenzacija korisnika.
Ko može da dobije podsticaje?
Pravo učešća imaju operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje otpada koji poseduju važeće dozvole u skladu sa propisima iz oblasti upravljanja otpadom i sprečavanja i kontrole zagađenja.
Uredba uvodi i važna ograničenja u skladu sa pravilima državne pomoći. Podsticaji, osim pomoći male vrednosti, ne mogu biti dodeljeni privrednim subjektima „u teškoćama”, niti korisnicima kojima je naložen povraćaj nezakonite državne pomoći.
Podsticaji se dodeljuju za ponovno iskorišćenje:
- otpadnih guma,
- otpada od električne i elektronske opreme,
- otpadnih ulja,
- istrošenih baterija i akumulatora,
- otpadnih vozila.
Istovremeno, Uredba izričito isključuje operacije ponovnog iskorišćenja u energetske svrhe, čime se favorizuje reciklaža i materijalno iskorišćenje otpada u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom EU.
Članom 11. propisane su kvote i maksimalni iznosi podsticaja po vrstama otpada. Najveća kvota propisana je za otpadne gume (35.000 tona), dok su najviši podsticaji propisani za istrošene baterije i akumulatore – do 40 dinara po kilogramu.
Posebno je značajno što uredba propisuje i mogućnost godišnjeg usklađivanja kvota i maksimalnih iznosa podsticaja na osnovu tržišnih potreba i podataka Privredne komore Srbije.
Sistem kontrole i nadzora:
Uredba u članu 21. propisuje detaljan sistem kontrole namenskog korišćenja sredstava, uključujući:
- neposredne kontrole bez prethodne najave,
- završne izveštaje o količinama otpada,
- dokazivanje operativnih troškova,
- kontrolu plaćanja prema sakupljačima i fizičkim licima.
U slučaju nenamenskog korišćenja sredstava, predviđen je raskid ugovora i obaveza vraćanja sredstava uz zakonsku zateznu kamatu.
Otvorena pitanja u praksi:
Iako Uredba predstavlja značajan korak ka tržišno zasnovanom i transparentnijem sistemu finansiranja reciklaže, ostaje nekoliko važnih pitanja:
- da li će manji operateri moći ravnopravno da učestvuju u aukcijama,
- da li postoji rizik koncentracije tržišta,
- hoće li pritisak na snižavanje cena uticati na kvalitet tretmana otpada,
- i da li institucije imaju dovoljne kapacitete za sprovođenje kompleksnog sistema kontrole.
Uspeh ovog modela zavisiće pre svega od kvaliteta sprovođenja aukcija, transparentnosti postupka i sposobnosti države da obezbedi efikasan nadzor nad korišćenjem javnih sredstava.