Regionalni centar za ekološko pravo (RCEL) organizovao je 26. januara u Beogradu stručno predstavljanje analize „Tužba za zaštitu kolektivnih prava i interesa kao mehanizam za ekološku pravdu“, izrađene u okviru projekta YUCOM-a i Udruženja tužilaca Srbije „Ozelenjavanje pravde“, koji se sprovodi uz podršku Sida-e.
Događaj je okupio predstavnike pravosuđa, advokature, organizacija civilnog društva, akademske zajednice i zainteresovane javnosti, sa ciljem da se otvori stručna rasprava o postojećim ograničenjima građanskopravne zaštite životne sredine u Srbiji i razmotre mogući pravci unapređenja zakonodavnog okvira.
Analizu su predstavile koautorke Danica Janković i Radmila Đurđević, i ekološki advokat Predrag Džamić, a panel-diskusiju moderirao je Danilo Radičević, specijalista za ekološko pravo. U fokusu prvog tematskog bloka bili su važeći propisi i njihova primena u praksi. Posebno je ukazano na ograničeni domet člana 156. Zakona o obligacionim odnosima, koji formalno omogućava preventivnu zaštitu od štete u životnoj sredini, ali se u praksi retko i neujednačeno primenjuje u slučajevima zaštite kolektivnih i difuznih interesa.
Predstavljeni su i rezultati empirijskog istraživanja, koji ukazuju na nepostojanje objedinjene i javno dostupne sudske prakse u ekološkim sporovima, visoke i neizvesne troškove postupaka, složene i skupe dokazne postupke, kao i izostanak institucionalne i finansijske podrške za parnice u javnom interesu. Ovi faktori, kako je istaknuto, značajno obeshrabruju građane i organizacije da pokreću sudske postupke u cilju zaštite životne sredine.
Drugi tematski blok bio je posvećen uporednopravnim rešenjima, sa posebnim osvrtom na Evropsku uniju, Hrvatsku, kao i mehanizam Group Litigation Order iz prava Ujedinjenog Kraljevstva. Istaknute su prednosti različitih modela u pogledu procesne ekonomije i smanjenja troškova, ali i njihova ograničenja.
U zaključcima analize naglašeno je da bi uvođenje posebne tužbe za zaštitu kolektivnih prava i interesa predstavljalo ključni korak ka unapređenju ekološke pravde u Srbiji. Ovaj mehanizam bi omogućio efikasnije sudsko reagovanje u slučajevima povrede javnog interesa, rasteretio sudove i obezbedio da sudske odluke imaju šire i dugoročnije društvene efekte u oblasti zaštite životne sredine.
Događaj je završen otvorenom diskusijom, tokom koje su učesnici ocenili analizu kao značajan doprinos razumevanju postojećeg sistema i dobru osnovu za dalji dijalog o neophodnim normativnim reformama u oblasti ekološke pravde.
Analizi možete pristupiti ovde.
Fotografije sa događaja možete naći ovde.