U ponedeljak, 30. septembra, u Ujedinjenom Kraljevstvu je zatvorena poslednja preostala termoelektrana na ugalj, Ratcliffe-on-Soar, čime je okončano više od jednog veka proizvodnje električne energije na ugalj u zemlji. Ovo zatvaranje, završeno pre planiranog roka za 2025. godinu, učvrstilo je posvećenost UK prelasku na čistije izvore energije. Ugalj, koji je nekada obezbeđivao više od 95% energije u zemlji, smanjen je na samo 1% do 2023. godine. Velika Britanija je diversifikovala svoj energetski miks, s tim što obnovljivi izvori energije sada čine više od 40% proizvodnje električne energije, a vetro i solarna energija igraju ključne uloge, dok nuklearna energija doprinosi sa 15%.
U 2024. godini, UK je načinila značajne korake u energetskoj tranziciji, sa obnovljivim izvorima koji čine rekordnih 51,6% proizvodnje električne energije, u poređenju sa 41,7% u 2023. Ovo je treći uzastopni kvartal u kojem su obnovljivi izvori premašili 50% energetskog miksa, prvenstveno zahvaljujući energiji vetra, koja je pretekla gas kao vodeći izvor električne energije. Fosilna goriva, uključujući gas i ugalj, dostigla su istorijske minimume, pri čemu je proizvodnja gasa pala za 37%, a uglja za 58%, sada doprinoseći manje od 1% energetskog snabdevanja UK. Ovaj napredak je došao u trenutku kada je UK dostigla svoj cilj za 2025. godinu, potpuno izbacujući upotrebu uglja bez tehnologije za prihvatanje i skladištenje ugljen-dioksida do oktobra.
Cilj UK za 2025. godinu fokusira se na potpuno ukidanje upotrebe uglja bez primene tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida u proizvodnji električne energije. Ovaj cilj je deo šire strategije za smanjenje emisije ugljenika i prelazak na čistije izvore energije. Vlada UK postavila je ovaj cilj da eliminiše upotrebu uglja bez tehnologije za smanjenje emisije do oktobra 2024. godine, osiguravajući da ugalj više neće biti deo energetskog miksa, osim ako nije uparen s tehnologijom koja zaustavlja emisije. Ovaj cilj je u skladu s obavezom UK da postigne neto nulte emisije do 2050. godine i ciljem smanjenja emisije ugljenika za 68% do 2030. u poređenju s nivoima iz 1990. godine. Izbacivanje uglja ključno je za postizanje ovih klimatskih ciljeva, jer je ugalj jedan od najvećih uzročnika emisije gasova sa efektom staklene bašte. Uspeh ove tranzicije uveliko zavisi od proširenja obnovljivih izvora energije i povećanja uloge tehnologija niske emisije ugljenika poput vetroparkova na moru, solarne i nuklearne energije.
Zatvaranje termoelektrana na ugalj poput Ratcliffe-on-Soar nije samo simboličan potez, već pravi korak ka smanjenju štetnih emisija. Ove elektrane bile su poznate po velikim količinama emitovanih gasova sa efektom staklene bašte i zagađivača poput sumpor-dioksida i čestica, koje su značajno doprinele zagađenju vazduha i klimatskim promenama.
U Srbiji, oslanjanje na lignit, jednu od najprljavijih vrsta uglja, dodatno pogoršava zagađenje vazduha. Gradovi poput Beograda, Niša i Valjeva redovno beleže alarmantne nivoe PM2.5 čestica, glavnog uzročnika respiratornih problema. Podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je 2021. godine broj procenjenih smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha u Srbiji bio veći od 17.000. Izveštaj iz 2020. godine pokazao je da su srpske termoelektrane jedni od najvećih uzročnika zagađenja sumpor-dioksidom u Evropi, prekoračujući granice emisije. Ovo naglašava hitnu potrebu za modernizacijom srpske energetske infrastrukture i praćenje primera drugih evropskih zemalja u postupnom ukidanju upotrebe uglja.
Kako se približava grejna sezona, koju uvek prati povećano zagađenje vazduha u Srbiji, iskustvo UK pokazuje da je pažljivo planirana tranzicija izvodljiva, uz dovoljne investicije u obnovljive izvore energije i naglasak na smanjenje ekološkog uticaja proizvodnje energije. Zatvaranje poslednje elektrane na ugalj u UK pokazuje da su “čuda” moguća, i da države mogu preduzeti hrabre korake ka postizanju klimatskih ciljeva, dok istovremeno uživaju benefite čistijeg vazduha i zdravijih zajednica.