Na današnji dan, 22. maja, obeležava se Međunarodni dan biološke raznovrsnosti, ove godine pod sloganom “Harmonija sa prirodom i održivi razvoj”. Stanje biodiverziteta se narušava alarmantnom brzinom, a prema Living Planet izveštaju iz 2024. godine, prosečna veličina populacija divljih vrsta kičmenjaka je opala za zapanjujućih 73% u periodu od 1970. do 2020. godine, što ukazuje na to da trenutne mere i politički napori nisu dovoljni i da je za spašavanje biološke raznovrsnosti potrebna hitna akcija.
Konvencija o biološkoj raznosti definiše biološku raznovrsnost kao pojam koji označava raznovrsnost živih organizama u svim okvirima uključujući, između ostalog suvozemne, morske i druge vodene ekosisteme i ekološke komplekse čiji su deo, što uključuje raznovrsnost u okviru vrste, između vrsta i između ekosistema, dok je naš Zakon o zaštiti prirode definiše kao sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili nekom jasno određenom području.
U skladu sa ovim datumom, Generalni sekretar UN António Guterres je jasno poručio: „Život u harmoniji s prirodom nije izbor – to je jedini put ka budućnosti. Generalni sekretar UN je istakao i da nijedna zemlja, ma koliko bogata bila, ne može opstati bez biodiverziteta, i da su globalne politike, lokalne zajednice i pravedna raspodela resursa ključ opstanka. Dodao je i to da je ključno je sprovesti Kunming-Montreal okvir, reformisati način na koji proizvodimo i trošimo, i preusmeriti finansijske tokove ka zaštiti prirode.
Usvojen od 196 država krajem 2022. na COP15, Kunming-Montreal globalni okvir za biodiverzitet predstavlja strateški plan za svet koji živi u skladu s prirodom. Ovaj okvir predstavlja ambiciozni strateški plan ka ostvarivanju vizije sveta koji živi u skladu s prirodom. Obuhvata četiri strateška cilja do 2050. godine i 23 konkretna ciljana ishoda do 2030. godine, usmerenih na:
- smanjenje pretnji po biološku raznovrsnost,
- obezbeđivanje održive upotrebe prirodnih resursa i pravične raspodele koristi,
- razvoj alata i mehanizama za efikasnu primenu i integraciju ciljeva biodiverziteta u sve relevantne sektore.
Srbija još uvek nije formalno uskladila svoj Nacionalni plan za biodiverzitet sa Kunming-Montreal okvirom, iako potreba za hitnim delovanjem postaje sve očiglednija. Simbolično, upravo uoči Svetskog dana pčela, koji se obeležava 20. maja, su objavljeni i podaci o opadajućem broju divljih oprašivača, uključujući i pčele, što dodatno ukazuje na ugroženost biodiverziteta. Ovaj trend može ozbiljno da ugrozi i poljoprivredu, sektor koji je već pod pritiskom klimatskih promena.
Uprkos postojanju ambicioznih međunarodnih okvira poput Kunming-Montreal globalnog okvira za biodiverzitet, njihova stvarna implementacija ostaje izazov – kako globalno, tako i u Srbiji. Iskustva sa sprovođenjem sličnih dokumenata, poput Nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC) u okviru Pariskog sporazuma, pokazuju da bez konkretnih institucionalnih mehanizama i doslednog političkog kontinuiteta, međunarodne obaveze lako ostaju samo normativni ideal. Izostanak usvajanja ključnih strateških dokumenata poput Urbanističkog plana Republike Srbije za period 2021–2035. godine dodatno otežava integraciju ciljeva zaštite biodiverziteta u sektorske politike, posebno u oblasti prostornog planiranja i korišćenja zemljišta. U tom svetlu, dalji napredak zahteva ne samo reafirmaciju političke volje, već i uspostavljanje jasnih mehanizama odgovornosti i koordinacije među institucijama, kako bi očuvanje biodiverziteta postalo integralni deo ukupnog razvoja.