Regionalni centar za ekološko pravo (RCEL) je 7. aprila 2023. godine organizovao drugi RCEL forum za diskusiju na temu: “Ekološki i razvojni motivi proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora”. Događaj je imao za cilj podizanje svesti o izazovima zagađenja vazduha u Srbiji, istraživanje potencijala obnovljivih izvora energije i njihovu ulogu u rešavanju ekoloških problema.
Na otvaranju događaja, Danilo Radičević, generalni direktor RCEL-a, istakao je da su obnovljivi izvori energije ključni faktor u energetskoj tranziciji ka karbonski neutralnoj energetici. Naglasio je i da je borba protiv klimatskih promena prioritet u svetu, s ciljem sprečavanja povećanja prosečne temperature na planeti za 2°C u odnosu na predindustrijski period.
Danilo je izneo podatke o globalnoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, navodeći da je u 2022. godini zabeležen rekordan broj od 295 gigavata, što čini 9,6% ukupne proizvodnje. Ukupna snaga obnovljivih izvora dostigla je 3,37 teravata. Međutim, istakao je da Srbija zaostaje u ovom trendu, sa udelom elektrana na obnovljive izvore energije od 35,1%, što je ispod svetskog proseka od 40%. Susedne zemlje poput Albanije i Crne Gore imaju udeo od 96,3% odnosno 78,9%.
Danilo je takođe upozorio na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kojim se predlaže limitiranje instalirane snage proizvodnih objekata za kupce-proizvođače (koji nisu domaćinstva) iz obnovljivih izvora energije na 150 kW. Upozorio je da bi ovo ograničenje moglo imati negativne efekte na dalja ulaganja u srednje i velike kapacitete za samosnabdevanje električnom energijom od strane industrije, te da će to dodatno usporiti energetsku tranziciju Srbije i negativno uticati na konkurentnost srpskog izvoza u EU, posebno u kontekstu implementacije Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM).
Ovo ograničenje takođe može imati negativan efekat na privlačenje investicija u sektor obnovljive energije u Srbiji, što može smanjiti potencijal za stvaranje novih radnih mesta, tehnološki razvoj i ekonomski rast. Uzimajući u obzir globalnu borbu protiv klimatskih promena i potrebu za prelaskom na održive izvore energije, ograničenje na 150 kW za komercijalne objekte i industriju može biti suprotstavljeno globalnim trendovima i praksama u oblasti obnovljive energije.
Slobodan Vukojićić, tehnički ekspert za obnovljive izvore energije (OIE), je u uvodnom obraćanju detaljno predstavio različite oblike energije, osnovne transformacije energije, načine proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i alternativne načine skladištenja energije.
Nakon uvodnog izlaganja, Slobodan je pružio pregled osnovnih podela distribuiranih izvora električne energije prema njihovoj funkcionalnoj ulozi u elektroenergetskom sistemu, kao značaj elektrana koje koriste obnovljive izvore energije. Poseban osvrt je bio na efekte zagađenja životne sredine povezane s konvencionalnim elektranama, kao i na analizu lokalnih i globalnih uticaja na životnu sredinu.
Slobodan je predstavio planove Evropske Unije za razvoj obnovljivih izvora energije, uključujući udeo po primarnim resursima, kao i trenutnu situaciju u izgradnji i demisioniranju elektrana u EU. Takođe, je prikazao osnovne predikcije cena električne energije do 2050. godine i objasnio uticaj cena električne energije na proizvodne kapacitete iz obnovljivih izvora.
Posebno je naglasio da je: “Korišćenje OIE direktno povezano sa ublažavanjem klimatskih promena i drugih vrsta zagađenja životne sredine. Za dalji razvoj potrebno je napraviti opsežna istraživanja i uvažiti mišljenja velikog broja stručnjaka.”
U drugom delu prezentacije, Slobodan je predstavio način dobijanja električne energije iz komunalnog otpada kao alternativnog primarnog resursa, istakavši izazove s kojima se Srbija suočava u vezi s brojem divljih i nesanitarnih deponija koje mogu imati direktan uticaj na zdravlje ljudi. Prikazao je i načine pretvaranja energije iz komunalnog otpada u korisne oblike energije kako bi se poboljšao kvalitet života.
Najveći fokus prezentacije bio je na predstavljanju rada reverzibilnih hidroelektrana kao jednog od najvećih rezervoara energije, uključujući način rada i vezu s obnovljivim izvorima energije čiji je primarni resurs intermitentan. Detaljno je razrađena uloga reverzibilnih hidroelektrana u kompenzaciji prekomerne proizvodnje električne energije iz nuklearnih elektrana.
Tokom Q&A sesije postavljeno je veliki broj pitanja koja direktno pokazuju zainteresovanost publike za temu održanog predavanja. Pitanja su uglavnom bila usmerena na plan daljeg rada i razvoja kako konvencionalnih elektrana, tako i elektrana koje koriste obnovljive izvore energije. Razjašnjeno je da korišćenje OIE za proizvodnju električne energije takođe ima uticaj na zagađenje životne sredine ali da je taj uticaj na mnogo manjem nivou nego kod konvencionalnih izvora energije.