Evropska komisija je predložila značajne izmene u implementaciji Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) kako bi smanjila administrativno opterećenje za kompanije i omogućila efikasniju primenu mehanizma. Ove izmene obuhvataju pragove za izuzeće manjih uvoznika, odlaganje finansijskih obaveza, pojednostavljenje procedura izveštavanja i dodatne smernice za obračun emisija.
1. Uvođenje masenog praga za izuzeće – fokus na najveće emitere
Jedna od ključnih izmena je uvođenje praga od 50 tona godišnje za CBAM robu uvezenu iz trećih zemalja. Ovaj prag znači da će se manji uvoznici osloboditi obaveza iz CBAM-a, dok će se mehanizam fokusirati na velike industrijske uvoznike koji su odgovorni za najveći deo emisija.
Ključni uticaji ove izmene:
- Smanjenje broja obveznika: Broj kompanija koje podnose CBAM izveštaje smanjio bi se sa 200.000 na oko 20.000, čime se značajno smanjuje administrativni teret.
- Obuhvat emisija ostaje gotovo nepromenjen: Iako bi broj obveznika bio drastično smanjen, predlog Komisije tvrdi da bi preko 99% emisija obuhvaćenih CBAM-om i dalje bilo pokriveno ovim mehanizmom.
- Uvoznici ispod praga ne bi bili obavezni da vode detaljne emisijske evidencije, što bi olakšalo poslovanje posebno za mala i srednja preduzeća.
Ova izmena se uvodi kako bi se izbegao negativan uticaj CBAM-a na male aktere i omogućila efikasnija regulacija tržišta
2. Odlaganje obaveze kupovine CBAM sertifikata – prelazni period do 2027. godine
CBAM se trenutno nalazi u prelaznom periodu, koji traje do krajа 2025. godine. Prema novim predlozima, Evropska komisija planira da odloži obavezu kupovine CBAM sertifikata za jednu godinu.
Kako će izgledati novi vremenski okvir?
- Trenutno (do 31.12.2025.): Kompanije su dužne da kvartalno podnose izveštaje o emisijama ugrađenim u uvezenu robu, ali ne plaćaju CBAM naknade.
- 2026. godina: Prva godina kada bi trebalo da se plaćaju CBAM sertifikati – ali predložena izmena pomera ovu obavezu.
- Od 2027. godine: Počinje plaćanje CBAM sertifikata za emisije iz 2026. godine.
Razlozi za odlaganje kupovine CBAM sertifikata:
- Kompanijama se daje dodatno vreme da se prilagode pravilima i razviju interne sisteme za praćenje emisija.
- Uvoznici će imati više vremena da planiraju finansijske obaveze.
Prelazni period omogućava trećim zemljama da se bolje prilagode CBAM standardima i uvedu sopstvene mehanizme za određivanje cena emisija ugljenika.
3. Pojednostavljenje procedura za izveštavanje i administrativne obaveze
Kako bi se dodatno olakšala primena CBAM-a, Evropska komisija je predložila smanjenje administrativnih zahteva i pojednostavljenje metoda izračunavanja emisija.
Predložene izmene uključuju:
- Standardizovane vrednosti emisija: Uvođenje prosečnih godišnjih vrednosti emisija za određene industrijske sektore smanjiće potrebu za detaljnim obračunima u slučajevima kada uvoznici nemaju precizne podatke.
- Lakša autorizacija deklaranata: Uvoznici će imati pojednostavljen proces registracije kod nadležnih organa.
- Bolja integracija sa postojećim mehanizmima: Povezivanje CBAM-a sa Evropskim sistemom trgovine emisijama (EU ETS) kako bi se izbeglo dupliranje regulative i olakšao prenos podataka između sistema.
Komisija je naglasila da je jedan od glavnih ciljeva ovih izmena smanjenje troškova usklađenosti, posebno za kompanije koje posluju u više država članica EU.
5. Sledeći koraci – pravno usvajanje i moguće dodatne izmene
Predložene izmene još uvek nisu konačne – one moraju proći zakonodavni proces u okviru EU. To znači da će ih Evropski parlament i Savet EU razmatrati pre nego što budu usvojene.
Moguće dodatne izmene tokom revizije CBAM-a u 2026. godini
Evropska komisija je već najavila da će tokom 2026. godine sprovesti potpunu reviziju CBAM-a koja će uključiti:
- Razmatranje proširenja CBAM-a na druge industrije (trenutno se odnosi samo na cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, vodonik i električnu energiju).
- Mogućnost uključivanja indirektnih emisija (emisije nastale tokom celog proizvodnog procesa, ne samo u direktnoj fazi proizvodnje).
Povećanje stope postepenog smanjenja besplatnih alokacija u EU ETS-u kako bi se uskladilo sa CBAM-om.
Uticaj izmena CBAM-a na Srbiju:
Najavljene izmene u CBAM-u imaće značajne posledice na srpsku privredu, posebno u sektorima energetike, proizvodnje čelika, aluminijuma i đubriva, koji su direktno pogođeni ovim mehanizmom. Srbija se, kao kandidat za članstvo u EU, nalazi u specifičnoj situaciji, s obzirom na to da još uvek nije uvela nacionalni sistem trgovine emisijama, ali istovremeno izvozi značajne količine električne energije i drugih CBAM-obuhvaćenih proizvoda u EU.
Prag od 50 tona godišnje može predstavljati određenu olakšicu za manje srpske izvoznike, ali za veće kompanije u sektoru čelika i aluminijuma ova promena neće imati značajan uticaj, s obzirom na to da će i dalje biti obavezne da podnose izveštaje i kupuju CBAM sertifikate. Pored toga, Srbija bi mogla imati koristi od odlaganja obaveze kupovine CBAM sertifikata do 2027. godine, jer će to omogućiti više vremena Republici Srbiji za izradu svih neophodnih analiza kako bi donela odluku koje rešenje da primeni (uvođenje nacionalne takse na emisije ugljenika ili uspostavljanje regionalnog ETS-a). S obzirom na CBAM regulativu, Srbija se nalazi pred izborom između uvođenja nacionalne takse na emisije ugljenika ili uspostavljanja regionalnog ETS-a. Regionalni sistem ETS predložen je od strane Sekretarijata Energetske zajednice i implementacija istog mogla bi omogućiti izuzeće Srbije od CBAM-a. Međutim, Srbija i druge ekonomije regiona nisu prihvatile ovaj predlog zbog zabrinutosti da bi znatno povećao troškove proizvodnje i stvorio nesigurnost u pogledu raspodele besplatnih emisijskih jedinica. U tom kontekstu, Srbija je najavila povezivanje svog tržišta električne energije sa tržištem EU preko Mađarske i Bugarske do četvrtog kvartala 2026. godine. Ovaj proces, poznat kao market coupling, omogućio bi sinhronizaciju tržišta i potencijalno olakšao trgovinu električnom energijom između Srbije i EU. Međutim, market coupling sam po sebi ne podrazumeva automatsko usvajanje ETS-a, već može služiti kao međukorak ka integraciji Srbije u evropski sistem trgovine emisijama ili potencijalnom pregovaranju o izuzećima od CBAM-a.