Viši regionalni sud u Hammu (Oberlandesgericht Hamm) je 28.05.2025. godine pravosnažno okončao predmet Lliuya protiv RWE AG. Iako je sud zaključio da ne postoji opasnost koja konkretno ugrožava imovinu tužioca, presuda je postavila važan presedan za buduće parnice u vezi sa klimatskim promenama – potvrđeno je da postoji pravna mogućnost delimične odgovornosti korporacija za štetu nastalu usled klimatskih promena.
U novembru 2015. godine, Saúl Luciano Lliuya, peruanski poljoprivrednik iz grada Huaraz, podneo je tužbu za utvrđivanje odgovornosti i naknadu štete pred Okružnim sudom u Esenu, Savezna Republika Nemačka, protiv kompanije RWE, najvećeg proizvođača električne energije u Nemačkoj. Tužba je bila zasnovana na tvrdnji da je RWE, svesno doprinoseći klimatskim promenama ispuštanjem značajnih količina gasova sa efektom staklene bašte, u izvesnoj meri odgovorna za topljenje planinskih glečera u blizini njegovog rodnog grada Huaraz. Tužilac je tražio da RWE nadoknadi udeo štete proporcionalno svom udelu u globalnim emisijama – u ovom slučaju 0,47 od početka industrijalizacije (odnosno, od 1751. godine). Okružni sud je odbio zahteve tužioca za deklaratornu odluku, privremenu meru zabrane, kao i za naknadu štete.
Zatim je Viši regionalni sud u Hammu priznao tužbeni zahtev 2017. godine kao dobro obrazložen I dopušten, čime je predmet prešao u fazu dokaznog postupka. Bilo je potrebno da se utvrde sledeći faktori:
- Ugroženost doma tužioca potencijalnim poplavama ili klizištima usled porasta zapremine glečerskog jezera;
- Uzročno-posledična veza između emisija gasova sa efektom staklene baste kompanije RWE i ovog rizika.
Krajem maja 2025. godine je, nakon što su sprovođenja inženjerskih i naučnih analiza, zaključeno da nisu ispunjeni svi elementi uzročno-posledične veze koji su potrebni za izricanje obavezujuće presude. Time je predmet formalno okončan, bez utvrđene odgovornosti RWE, ali sa značajnim pravnim posledicama.
Prvi put je viši sud u jednoj razvijenoj državi eksplicitno razmatrao mogućnost da privatne kompanije mogu da snose proporcionalnu odgovornost za posledice klimatskih promena izvan državnih granica. Takođe, dokazano je da savremena nauka o klimatskim promenama, kojom se utvrđuje veza između emisija i konkretnih posledica, može da se iskoristi za dokazivanje odgovornosti korporacija za štetu izazvanu klimatskim promenama.
Uprkos tome što kompanija RWE nije proglašena odgovornom, ovaj predmet je otvorio vrata budućim tužbama u vezi sa uzročno-posledičnom vezom između kompanija koje emituju značajnu količinu emisija sa efektom staklene bašte i štetom koja iz toga proizilazi, odnosno tužbama koje se zasnivaju na naprednijim naučnim dokazima i preciznijoj identifikaciji rizika.