Poslednje dve nedelje pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) protekle su u znaku istorijskog saslušanja predstavnika država, koje ima za cilj da utvrdi međunarodne pravne obaveze država u borbi protiv klimatskih promena. Više od 100 zemalja i organizacija učestvovalo je u raspravama od 2. do 13. decembra, čime je ovo postalo najobimnije suđenje ikada održano pred sudom u Hagu.
Postupak pred MSP, koji je usledio nakon nekoliko važnih sudskih presuda koje se tiču obaveza država u pogledu sprečavanja klimatskih promena, usmeren je na stvaranje čvršćeg okvira odgovornosti, koji bi jasno definisao obaveze država u pogledu zaštite klime.
Ovaj istorijski postupak započet je zahtevom Generalne skupštine UN-a u martu 2023. godine, kada je to telo zatražilo od Međunarodnog suda pravde da se izjasni o sledećim ključnim pitanjima:
- Koje obaveze države imaju prema međunarodnom pravu da zaštite klimatski sistem i druge delove životne sredine od emisija gasova sa efektom staklene bašte uzrokovanih ljudskom delatnošću, kako za sadašnje, tako i za buduće generacije?
- Koje su pravne posledice za države koje, svojim delovanjem ili propuštanjem, nanose značajnu štetu klimatskom sistemu i životnoj sredini, naročito u pogledu:
- Drugih država, posebno malih ostrvskih država u razvoju, koje su nesrazmerno pogođene zbog svojih geografskih položaja i nivoa razvoja; i
- Narode i pojedince, sadašnje i buduće generacije, koji trpe štetne posledice klimatskih promena?
“Tokom dve nedelje usmenih izlaganja, pravni slučaj predvođen Globalnim Jugom izneo je snažan pravni argument,” izjavio je Arnold Kiel Loughman, glavni državni tužilac Vanuatua. Naglasio je da međunarodno pravo o zaštiti životne sredine i osnovna ljudska prava moraju biti deo pravnih obaveza država u kontekstu klimatskih promena.
Argumenti klimatski ugroženih država
Klimatski ugrožene države, poput Tuvalua, Vanuatua i drugih malih ostrvskih zemalja, iznele su pred sudom dve ključne tačke: obavezu država da zaštite klimu i posledice njihovih postupaka ili nečinjenja koji uzrokuju značajnu štetu. Tuvalu, prva zemlja koja će verovatno potpuno nestati zbog porasta nivoa mora, apelovao je na sud da uzme u obzir kako klimatske promene ugrožavaju pravo na samoopredeljenje.
Predstavnik Zambije, tokom emotivnog izlaganja, osvrnuo se na katastrofalne posledice klimatskih promena, uključujući sušu koja je gotovo presušila Viktorijine vodopade. Ova zemlja, suočena sa dugovima i nedostatkom resursa, istakla je kako ne može ulagati u prilagođavanje ili ublažavanje klimatskih promena bez međunarodne podrške.
Reakcije evropskih država
Među evropskim državama, Francuska, Portugal i Španija zauzele su progresivan stav, priznajući značaj pravnih postupaka u postizanju klimatske pravde. Francuska je naglasila da je ovo suđenje prilika za pojašnjavanje međunarodnog prava u kontekstu klimatskih promena. Suprotno tome, Velika Britanija i Nemačka izazvale su kritike zbog odbijanja ambicioznijih klimatskih obaveza, tvrdeći da Pariski sporazum već pruža dovoljan okvir.
Šta dalje?
Međunarodni sud pravde sada će razmotriti sve iznete argumente i objaviti svoje savetodavno mišljenje tokom 2025. godine. Iako mišljenje nije pravno obavezujuće, očekuje se da će imati snažan uticaj na buduće sudske slučajeve i klimatske politike širom sveta. Kako je zaključio Loughman: “U Vanuatuu znamo da porast nivoa mora može podići sve čamce, ali nama je potrebno da naši čamci budu podignuti brzo, pre nego što obale nestanu pod vodom.