Iscrpljujući toplotni talasi, nezaustavljivi požari i devastirajuće poplave, svi povezani sa klimatskim promenama, obeležili su leto 2023. godine. Po okončanju (za mnoge jako dugačkog) leta, govorimo o poplavama povezanim sa klimatskim promenama, posledicama koje iste kreiraju, kao i razvoju pravnih mehanizama kojima se pogođeno stanovništvo može zaštititi.
Katastrofalne poplave koje su pogodile Libiju i Grčku u periodu između 9. i 11. septembra predstavljaju tragičan podsetnik na sve ozbiljnije posledice klimatskih promena. Oluja Danijel, koja se pojavila kao sistem sličan mediteranskom uraganu, donela je nezapamćene padavine, posebno u istočnom delu Libije. U roku od samo 24 sata, više od 400 mm kiše palo je duž severoistočne obale, što je drastično odstupanje od prosečnih septembarskih padavina od oko 1,5 mm za ovu regiju. Libijski nacionalni meteorološki centar zabeležio je ovo kao novi rekord padavina.
U Grčkoj su poplave prouzrokovale štetu na preko 700 kvadratnih kilometara (270 kvadratnih milja) u centralnom poljoprivrednom pojasu, prema agenciji Evropske unije za posmatranje satelita i zemlje, Kopernikus. Poplave su uništile domove i puteve i ostavile hiljade domaćinstava danima bez struje i vode. Petnaest ljudi je poginulo u poplavi, dok je nekoliko hiljada spašeno u velikoj evakuaciji koja je uključivala upotrebu helikoptera.
Nakon poplava koje su pogodile severoistočnu Libiju, prema izvorima SZO, pretpostavlja se da je više od 5.000 mrtvih (6.000 prema podacima UNICEF-a), a ukupno 3.922 umrlih je registrovano u bolnicama. Preko 10.000 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, tako da su brojke verovatno potcenjene s obzirom na ograničene dostupne podatke. Humanitarne organizacije traže 71,4 miliona dolara kako bi odgovorili na najhitnije potrebe 250.000 ljudi koji su ciljani od 884.000 ljudi za koje se procenjuje da im je potrebno, u naredna tri meseca.
Oluja je dovela do značajnih oštećenja infrastrukture, uključujući putnu mrežu, poremetila telekomunikacionu mrežu i izazvala raseljavanje.
Prema podacima UNHCR-u i UN OCHA 43.059 lica je trenutno raseljeno. Pored toga, IOM DTM izveštava o preko 900 preseljenih porodica iz pogođenog područja u istočnoj Libiji i Derni ka zapadnoj Libiji, uključujući i prestonicu Tripoli. Prijavljene brojke će se verovatno povećati kako hitne intervencije budu u toku.
Postavlja se pitanje – kako će se Libija, kao država koja je već politički i ekonomski uzdrmana, izboriti sa ovakvim problemom?
Izvor: Unsplash
Od 5. avgusta 2023. godine neprekidne monsunske kiše zahvatile su Bangladeš, i posebno oblasti Chattogram, Koks Bazar, Rangamati i Bandarban. Obilne padavine, u rasponu od 44 do 89 mm, dovele su do iznenadnih poplava i klizišta u brdskim predelima.
Poplavama i klizištima pogođeno je 2,4 miliona ljudi (prema podacima UNICEF-a od 17.08.2023. godine) dok je 600.000 ljudi potrebna humanitarna pomoć, pri čemu je prijavljen 51 smrtni slučaj. Glavne reke u regionu su se izlivale, blokirajući glavne transportne puteve, što je dovelo do oštećenja do 410 kilometara puteva. (UNICEF, 5. septembar 2023.)
U Koks Bazaru, oko 538.373 ljudi je bilo izloženo opasnosti nakon poplava i klizišta, dok je skoro 85.500 ljudi raseljeno ili u skloništima (UNICEF, 25. septembar 2023.)
Source: Pexels
Tema poplava je izuzetno relevantna i za Srbiju, najviše sa aspekta pretrpljene štete i narušenog zdravlja i uslova za život.
Tokom letnjih poplava u Srbiji 2023. godine obilne padavine i poplave pogodile su više od 56 opština i gradova, uzrokujući klizišta u pojedinim opštinama, dok su teško oštetile bitnu infrastrukturu, kao što su putevi i mostovi, poljoprivredno zemljište, kao i domovi ljudi.
Pogođena domaćinstva su se suočila sa značajnom štetom na stambenim objektima, osnovnoj infrastrukturi potrebnoj za svakodnevne aktivnosti i sredstvima za život lokalnog stanovništva. Domaćinstva u ruralnim područjima i selima su posebno pretrpela veliku štetu na poljoprivrednom zemljištu.
Prema proceni ogranaka Crvenog krsta, štetu je pretrpelo više od 15.432 osobe (5.144 domaćinstva).
Povezanost sa klimatskim promenama
Ovi događaji ilustruju kako klimatske promene direktno utiču na ekstremne vremenske nepogode, poput ovih razornih poplava. Povećane padavine, intenzivniji toplotni talasi i promenjeni obrasci vremena postaju sve učestaliji, stvarajući ozbiljne pretnje za bezbednost i dobrobit ljudi širom sveta. Kako bismo se adekvatno suočili sa sve češćim katastrofama ovog tipa, neophodno je hitno preduzeti mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na promenjene klimatske uslove.
Izveštaji IPCC-a potvrđuju da klimatske promene sa sobom donose suše, toplotne talase, poplave i sve agresivnije oluje. Negativne posledice pomenutih promena klimatskih uslova su nesagledive. Ne samo da postoji direktna opasnost po život i zdravlje ljudi, već je povećan rizik od gladi usled nedostupnosti hrane i vode, ubrzan je razvoj patogena i veći rizik po masovno zaražavanje pojedinim bakterijama. Pojava novih bolesti koje se prenose hranom i vodom je povećana, a već postojeće bolesti životinja i ljudi pojavljuju se u novim oblastima.
Čini se da u ovakvim slučajevima državne vlasti odgovaraju ad hoc merama, a značajniji deo sanacija finansira se donorski, kroz rad međunarodnih i lokalnih organizacija. Mere se zaustavljaju na sanaciji, i zavise od mogućnosti i spremnosti izvršne vlasti i jedinica lokalne samouprave. Građani se ne mogu pouzdati u dugoročna, preventivna, ili sistemska rešenja.
Pored devastirajućih posledica koje se javljaju po lokalno stanovništvo i imovinu koje su na direktnom udaru ovakvih nepogoda, klimatske promene delovaće i na čitav region, kako će pokrenuti novi talas izbeglica i migranata– i to klimatskih. Šteta nastala ovog leta kao posledica poplava i požara samo je prva u nizu katastrofa koje se očekuju kao posledica klimatskih promena.
Ovakve promene otežavaju ili čak onemogućavaju normalan život u pojedinim regijama, te se očekuje da stanovništvo tih regija započne sa prekograničnim kretanjem, u potrazi za boljim životnim uslovima, ili u begu od gladi i bolesti.
Klimatske izbeglice u praksi UN-a
Član 14. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima potvrđuje pravo svakoga da traži i uživa azil. Međutim, pojmu azila na međunarodnom nivou nije dat jasan sadržaj sve dok nije usvojena Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine (Konvencija iz 1951.), a UNHCR je dobio zadatak da nadgleda njeno sprovođenje. Konvencija iz 1951. i njen Protokol iz 1967. godine, kao i regionalni pravni instrumenti, kao što je Konvencija OAU iz 1969. koja reguliše specifične aspekte izbegličkih problema u Africi (Konvencija OAU iz 1969), predstavljaju kamen temeljac savremenog režima zaštite izbeglica. Oni postavljaju univerzalnu definiciju izbeglice i uključuju osnovna prava i obaveze izbeglica.
Konvencija iz 1951. o statusu izbeglica i njen Protokol iz 1967. koji se odnosi na status izbeglica (zajedno Konvencija o izbeglicama), čine osnovu međunarodnog režima zaštite izbeglica. Preko 148 država su potpisnice jednog ili oba instrumenta.
“Izbeglica“ se definiše kao osoba koja je prešla međunarodnu granicu „zbog osnovanog straha da će biti progonjena zbog rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja“.
Značajna je za ovo pitanje i OAU Konvencija kojom se uređuju pojedini aspekti izbegličkih problema u Africi iz 1969, jer pruža zaštitu izbeglicama u slučajevima događaja koji „ozbiljno narušavaju javni red“, pod koji pojam se mogu podvesti i prirodne katastrofe.
Klimatske promene utiču na ljude i obično stvaraju interno raseljavanje pre nego što dostignu nivo na kojem raseljava ljude preko granica. Međutim, mogu postojati situacije u kojima bi se mogli primeniti kriterijumi za izbeglice iz Konvencije iz 1951. ili širi kriterijumi za izbeglice iz regionalnih okvira zakona o izbeglicama. Ljudi mogu imati validan zahtev za status izbeglice, na primer, tamo gde su štetni efekti klimatskih promena u interakciji sa oružanim sukobom i nasiljem.
Upućujemo na studiju „In Harm’s Way“, kroz koju je UNHCR 2020. pružio posredne smernice za tumačenja i usmeravanje međunarodne diskusije o temi klimatskih izbeglica, analizirajući nekoliko poznatih slučajeva. Jedan od njih je i slučaj Somalije.
Između kraja 2010. i početka 2012. godine, južni i centralni delovi Somalije suočavali su se sa ozbiljnom glađu. UN je 20. jula 2011. proglasio glad u određenim delovima Somalije, što je prvi put od 1991-1992. godine da je glad zvanično proglašena u Somaliji. Iako su uslovi gladi prestali do februara 2012, humanitarna kriza se nastavila.
Nestanak kiše tokom dve uzastopne godine, krajem 2010. i između marta i juna 2011, doprineo je ovom kasnijem neuspehu, sugerišući da je klimatska promena igrala ulogu. Tokom 2011. i 2012, veliki broj Somalijaca prešao je međunarodne granice, prvenstveno u Etiopiju i Keniju, bežeći od gladi. Procenjuje se da je oko 150.000 Somalijaca stiglo u Keniju, a 120.000 u Etiopiju.
UNHCR ovim povodom izdaje kvalifikatorne smernice za procenu potreba za međunarodnom zaštitom tražilaca azila iz Somalije od 5. maja 2010. (Smernice o podobnosti za 2010.). Ovaj dokument priznaje da se Somalijci mogu, u zavisnosti od okolnosti u vezi sa bekstvom, kvalifikovati kao izbeglice u smislu definicije Konvencije o izbeglicama. Ovo je s obzirom na ozbiljno i široko rasprostranjena kršenja ljudskih prava i tekuće oružani sukobi i nesigurnost u većem delu južne i centralne Somalije.
U aprilu 2017. UNHCR je izdao Pravna razmatranja o zaštiti izbeglica za ljude koji beže od sukoba i zemalja pogođenih glađu (pravna razmatranja sukoba i gladi), koji objašnjava kako faktori životne sredine mogu da utiču na ljudske faktore, i ocrtava primenljivost Konvencije o izbeglicama i šire izbegličke kriterijumime na pitanja klimatskih izbeglica. U zaključku dokumenta stoji: Ljudima raseljenim usled humanitarnih kriza povezanih sa mešavinom sukoba, javnih nereda, efekata klimatskih promena i sušama potrebna je međunarodna zaštita. Na osnovu načina na koji ove krize se odvijaju, kvalifikuju se kao izbeglice u smislu Konvencija iz 1951. ili Konvencija OAU iz 1969. godine, ili, kada ne spadaju u ovu grupu prema kriterijumima za status izbeglice treba im dodeliti komplementarne statuse zaštite tamo gde je primenjivo prema nacionalnom zakonu.
Bez obzira na to, UNHCR u svojoj praksi ne koristi termin „klimatska izbeglica“, a ovaj pojam, na osnovu svega navedenog, može se zameniti sa „osobe raseljene u kontekstu katastrofa i klimatskih promena“.
U Evropi su u ovom segmentu značajne Evropska konvencija o ljudskim pravima, kao i razvijena praksa Evropskog suda za ljudska prava, pogotovo primena non-refoulement principa.
Sa druge strane, termin „migrant“ se koristi u praksi kao kišobran pojam za sva lica koja se kreću prekogranično, i kao „kišobran pojam“ pokriva i izbeglice, ali treba naglasiti da pojam „migrant“ nema opšteprihvaćenu definiciju, kao i da migranti kojima nije priznat položaj izbeglica ne uživaju nikakvu međunarodnopravnu zaštitu.
U literaturi se koristi i pojam „ekoloških izbeglica“ ili „ekoloških migranata“, koji uglavnom označava širi spektar prirodnih katastrofa kao uzroka kretanja, koje mogu uključivati i zemljotrese, ekološke incidente i sl.
Klimatski slučajevi u praksi međunarodnih sudova
U više klimatskih slučajeva koji su se pojavili pred međunarodnim telima u proteklih par godina ponavljaju se pitanja vezana za rast nivoa mora ili pogoršavanje vremenskih nepogoda usled klimatskih promena, i pozivanje država na odgovornost zbog nastale štete. Iako sledeći slučajevi ne uključuju isključivo poplave izazvane klimatskim promenama, smatramo da je razvoj sudske prakse u ovim slučajevima od izuzetnog značaja za temu koju obrađujemo.
U jednom od slučajeva, grupa od osam stanovnika ostrva Torres Strait, australijskih državljana i šestoro njihove dece podnela je peticiju protiv australijske vlade Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Svi oni su autohtoni stanovnici malog ostrva u australijskom regionu Torres Strait. Ostrvljani su tvrdili da promene vremenskih prilika imaju direktne štetne posledice na njihov život, njihovu kulturu i tradicionalni način života. Ostrvljani su naveli da su teške poplave izazvane plimom poslednjih godina uništile porodične grobove i ostavile ljudske ostatke razbacane po njihovim ostrvima. Oni su tvrdili da su održavanje groblja predaka i poseta i komunikacija sa preminulim rođacima u srcu njihove kulture. Pored toga, najvažnije ceremonije, kao što su ceremonije punoletstva i ceremonije inicijacije, imaju kulturološki značaj samo ako se izvode u rodnim zemljama zajednice. Ostrvljani su takođe tvrdili da su promene klime sa obilnim padavinama i olujama degradirale zemljište i drveće i shodno tome smanjile količinu hrane koja je dostupna tradicionalnim ribolovom i poljoprivredom.
Prema materijalima koje su objavili tužioci, u žalbi se navodi da je nedovoljna preduzimljivost Australije na polju klimatskih promena prekršila sledeća prava predviđena Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (ICCPR): član 27 (pravo na kulturu), član 17 (pravo na slobodu od proizvoljnog mešanja u privatnost, porodica i dom), i član 6 (pravo na život). U pritužbi se dalje tvrdi da ova kršenja potiču i od nedovoljnih ciljeva i planova za ublažavanje emisija gasova staklene bašte i neadekvatnog finansiranja za odbranu obale i mere otpornosti na ostrvima, kao što su morski zidovi.
Komitet za ljudska prava UN-a je 23. septembra 2022. utvrdio da je neuspeh Australije da adekvatno zaštiti autohtone stanovnike ostrva od štetnih uticaja klimatskih promena prekršio njihova prava da uživaju u svojoj kulturi i da budu slobodni od proizvoljnog mešanja u njihov privatni život, porodicu i dom.
U novozelandskom slučaju Ioane Teitiota v. The Chief Executive of the Ministry of Business, Innovation and Employment, građanin Kiribatija je uložio žalbu na odbijanje statusa izbeglice Višem sudu Novog Zelanda. Žalilac je tvrdio da efekti klimatskih promena na Kiribati, odnosno porast nivoa okeana i degradacija životne sredine, teraju građane da napuste ostrvo. Pošto se država ne bavi na odgovarajući način problemom nedostatka pijaće vode, hrane i štete na imovini izazvanih klimatskim promenama, ostrvo polako postaje nenaseljivo. Viši sud je utvrdio da uticaji klimatskih promena na Kiribati nisu kvalifikovali podnosioca žalbe za status izbeglice jer podnosilac predstavke nije bio podvrgnut progonu koji je propisan Konvencijom Ujedinjenih nacija iz 1951. o statusu izbeglica.
Podnosilac predstavke je uložio žalbu na odluku Apelacionom sudu. Odbacujući žalbu, Apelacioni sud je primetio ozbiljnost klimatskih promena, ali je naveo da Konvencija o izbeglicama nije na odgovarajući način rešila ovo pitanje. Podnosilac predstavke je ponovo uložio žalbu, ovog puta pred Vrhovnim sudom Novog Zelanda. Vrhovni sud je potvrdio zaključke nižih sudova, utvrdivši da se podnosilac predstavke ne kvalifikuje kao izbeglica prema međunarodnom pravu o ljudskim pravima.
Sud je, međutim, primetio da njegova odluka ne isključuje mogućnost „da bi degradacija životne sredine koja je rezultat klimatskih promena ili drugih prirodnih katastrofa mogla da stvori put ka primeni Konvencije o izbeglicama (…)”.
U septembru 2020. godine, šest mladih Portugalaca podnelo je tužbu Evropskom sudu za ljudska prava (ECtHR) protiv 33 zemlje potpisnice Pariskog sporazuma. U pritužbi se navodi da su ispitanici prekršili ljudska prava time što nisu preduzeli dovoljne mere u vezi sa klimatskim promenama i traži nalog kojim se od njih traži da preduzmu ambicioznije mere, pozivajući se na članove 2, 8 i 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji štite pravo na život, pravo na privatnost i pravo da se ne doživi diskriminacija.
Podnosioci žalbe tvrde da je njihovo pravo na život ugroženo posledicama klimatskih promena u Portugalu, kao što su šumski požari; da njihovo pravo na privatnost uključuje njihovo fizičko i mentalno blagostanje, koje je ugroženo toplotnim talasima koji ih primoravaju da provode više vremena u zatvorenom prostoru; i da će kao mladi ljudi doživeti najgore posledice klimatskih promena. U toku su saslušanja u ovom postupku.
Takođe se čekaju odluke i u dva preostala klimatska slučaja pred ECtHR: Verein Klimaseniorinnen Schweiz and Others v. Switzerland, i Carême v. France.
Pred Međunarodni sud za pomorsko pravo (ITLOS) stigao je zahtev za davanje mišljenja o primeni pomorskog prava u slučajevima štete izazvane klimatskim promenama, podnet od strane Komisije malih ostrvskih država (COSIS) i rezime podnetih mišljenja i tumačenja objavljen je u oktobru 2023. godine.
Centralno pitanje pred ITLOS-om je da li države članice UNCLOS-a (UN Convention on Law of the Sea) imaju posebne obaveze u vezi sa prevencijom, smanjenjem i kontrolom zagađenja morske životne sredine koje proističe iz klimatskih promena, kao i zaštitom i očuvanjem morske sredine u pogledu uticaja klimatskih promena. Dok su države i organizacije civilnog društva iznele različite argumente u svojim podnescima i izjavama, oni se uglavnom odnose na tri ključna aspekta međunarodnog pomorskog prava: (i) nadležnost i sposobnost ITLOS-a da izda savetodavno mišljenje o klimatskim promenama, (ii ) definicija zagađenja mora prema UNCLOS-u i (iii) odgovornosti država u kontekstu klimatskih promena prema UNCLOS-u. Centralno pitanje koje se postavlja je da li se emisija GHG u kontekstu klimatskih promena može podvesti pod pojam „zagađenja mora“ (pollution of marine environment).
Rast broja klimatskih slučajeva u kojima imamo priliku da sagledamo tumačenja međunarodnih organizacija i tribunala u vezi sa negativnim efektima klimatskih promena od izuzetnog je značaja i za regionalnu primenu prava ljudskih prava, ali i za primenu domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti. Kao što znamo, zaštita životne sredine zahteva kreativni pristup tumačenju instituta, te su ovi slučajevi od izuzetnog značaja za zaštitu prava najugroženijih.
Zaključak
Leto 2023. zauvek će ostati urezano u sećanjima ljudi širom sveta, ne samo zbog visokih temperatura, već i zbog stravičnih vremenskih nepogoda koje su zadesile mnoge regije. Poslednji u nizu ovih razornih događaja bili su nedavne poplave u Libiji.
Kroz ovaj tekst, sagledali smo praksu UN-a u tretmanu izbeglica iz područja koja su pogođena prirodnim katastrofama izazvanim klimatskim promenama, uzimajući u obzir značajne klimatske slučajeve. Akcenat je stavljen na poplave povezane sa efektima klimatskih promena, ali slične mehanizme možemo uključiti i kada se radi o oštećenjima izazvanim jakim burama i podizanjem nivoa mora.
Suočavajući se sa nepredvidivim posledicama klimatskih promena, postaje jasno da moramo detaljnije razmotriti kako će međunarodni i nacionalni pravni okviri odgovoriti na ove izazove i zaštititi osnovna ljudska prava građana koji su ugroženi. Klimatske promene su globalni problem koji ne poznaje granice, i kao takve, zahtevaju globalni odgovor. U međunarodnim krugovima već se vode diskusije o definisanju statusa “klimatskih izbeglica” i pravima koje bi trebalo da budu garantovana ovim osobama. Važno je da se ubuduće izgradi dosledan i sveobuhvatan pravni okvir koji će omogućiti efikasan tretman i zaštitu za one koji su primorani da napuste svoje domove zbog klimatskih katastrofa.
Kada je reč o Srbiji, rizike devastirajućih bujičnih poplava kao posledice klimatskih promena treba imati u vidu prilikom kreiranja svih strateških planova, kao i prilikom adresiranja pitanja vezanih sa sanaciju i prevenciju klimatskih promena.
Kao što smo videli iz primera Libije i drugih sličnih situacija širom sveta, klimatske promene ne samo da dovode do gubitka života i uništavanja imovine, već postavljaju i ozbiljna pitanja o pravdi i pravima ljudi. Kako bismo se pripremili za budućnost, moramo nastaviti istraživati, razvijati politike i zakonodavstvo i delovati na svim nivoima kako bismo zaštitili ono što je najvrednije – živote i dobrobit svih građana planete.