Strateške parnice za zaštitu životne sredine predstavljaju moćan alat u borbi za očuvanje našeg ekosistema i unapređenje ekološke pravde. One obuhvataju sudske postupke koje pokreću pojedinci, organizacije ili grupe kako bi ostvarili i zaštitili prava na zdravu životnu sredinu, koristeći građanskopravne mehanizme, pored krivičnopravne i upravnopravne zaštite. Ove parnice se oslanjaju na različite pravne osnove, uključujući Ustav, međunarodne konvencije, kao i specifične zakone i propise koji regulišu ekološka pitanja.
Specifičan vid strateških parnica su i klimatski predmeti, koji su u poslednjih par godina u značajnom porastu, o čemu svedoči presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Verein KlimaSeniorinnen Schweiz protiv Švajcarske. Ova presuda je značajna jer predstavlja presedan. Prvi put je sud odlučio o klimatskom predmetu i utvrdio da su povređena ljudska prava, što dalje implicira da će se presedan koristiti u svim državama članicama Saveta Evrope, uključujući i Srbiju, s obzirom da je sudska praksa pravno obavezujuća u svim državama članicama Saveta Evrope. Više o tome na sledećem linku.
Pored toga, važno je istaći iako je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije bilo predviđeno usvajanje Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini u III kvartalu 2023. godine, ovaj zakon još uvek nije usvojen. Uzimajući u obzir izborni proces u Republici Srbiji, postoji očekivanje da ovaj zakon bude usvojen u 2024. godini. Usvajanjem Zakona konkretizovaće se primena principa “zagađivač plaća” i između ostalog, propisaće se obavezno osiguranje za obavljanje određenih delatnosti kojima se može naneti šteta životnoj sredini.
Pozivamo sve koje bi želeli da saznaju više o građanskopravnoj zaštiti u ekološkim pitanjima, da se prijave za učešće na konferenciji Zelena pravda: Implementacija horizontalnog ekološkog zakonodavstva na sledećem linku.