Na svom putu ka čistijoj i zdravijoj Evropi, Evropski savet je odobrio revidiranu Direktivu EU o kvalitetu ambijentalnog vazduha koja ima za cilj značajno smanjenje zagađenja vazduha širom EU do 2030. godine. Ovaj zakon, deo šireg cilja da se postigne „nulto zagađenje vazduha“ do 2050, postavlja stroža ograničenja za nekoliko štetnih zagađivača i uvodi nove mere za unapređenje javnog zdravlja i zaštitu prirodnih ekosistema.
Nova pravila postavljaju strože granice za zagađivače kao što su PM čestice, azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2). Ovi zagađivači su poznati po svom ozbiljnom uticaju na zdravlje ljudi, doprinoseći približno 300.000 prevremenih smrti u EU svake godine.
Da bi pomogle u postizanju ovih ciljeva, države članice će imati rok do 2030. godine da ispune nove standarde, iako pod određenim uslovima mogu tražiti produženje do 10 godina. Ova fleksibilnost ima za cilj da uzme u obzir nacionalne razlike u sprovođenju mera kontrole zagađenja.
Pravna zaštita i naknada štete građanima
Jedna od najznačajnijih karakteristika zakona je njegov naglasak na pravima građana. Ljudi pogođeni zagađenjem vazduha imaće pravo da preduzmu pravne mere ukoliko se prekrše nacionalni propisi. Pored toga, građani mogu imati pravo na novčanu nadoknadu ako je njihovo zdravlje oštećeno zagađenjem, što predstavlja korak napred u odgovornosti i pravdi za pojedince.
Poboljšan nadzor i pristup informacijama
Da bi se osigurala transparentnost i uporedivost širom EU, zakon nalaže više tačaka za praćenje kvaliteta vazduha u gradovima, a indeksi kvaliteta vazduha biće jasniji i dostupniji javnosti. To znači da će po prvi put podaci o kvalitetu vazduha biti standardizovani u svim državama članicama, dajući građanima jasnije razumevanje nivoa zagađenja u njihovim oblastima.
Javi Lopez, izvestilac za ovaj zakon, naglasio je da su ova ažuriranja odavno zakasnila, jer neki standardi kvaliteta vazduha datiraju pre skoro 20 godina. „Ažuriranjem standarda kvaliteta vazduha… zagađenje će se prepoloviti širom EU, otvarajući put zdravijoj i održivijoj budućnosti“, rekao je on posle glasanja Evropskog parlamenta. Lopez je takođe primetio da će ažurirani propisi efikasnije zaštititi ugrožene grupe, označavajući značajnu pobedu u borbi za čistiju životnu sredinu.
Zagađenje vazduha ostaje glavni ekološki uzrok prerane smrti u EU, a ovaj zakon direktno odgovara na zahteve građana za čistijim, zelenijim gradovima. U skladu sa Akcionim planom EU o nultom zagađenju, ažurirani zakon postavlja ambiciozne ciljeve za 2030. godinu, radeći na viziji Evrope bez zagađenja do 2050. godine.