Klimatske promene nisu više samo potencijalna opasnost u dalekoj budućnosti, već su postale stvarnost koja se oseća svakodnevno širom sveta. Globalno zagrevanje dovelo je do učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa, što se odražava na sve delove planete, uključujući i Srbiju. Prema izveštajima Svetske meteorološke organizacije (WMO), 2023. godina je bila među najtoplijim zabeleženim godinama, sa prosečnim temperaturama koje su se približile rekordnim nivoima. Toplotni talasi koji su pogodili Evropu, Aziju i Severnu Ameriku rezultirali su hiljadama smrtnih slučajeva, dok su šumski požari, potpomognuti visokim temperaturama, opustošili ogromne površine.
Na globalnom nivou, efekti klimatskih promena postaju sve očigledniji i kroz topljenje leda na Antarktiku i Arktiku. Satelitski podaci pokazuju da se ledeni pokrivač smanjuje alarmantnom brzinom, što ne samo da doprinosi porastu nivoa mora, već i menja globalne klimatske obrasce, što može dovesti do još ekstremnijih vremenskih nepogoda. Ove promene imaju dalekosežne posledice, ne samo za obalna područja koja su u opasnosti od poplava, već i za globalnu poljoprivredu, ekosisteme i biodiverzitet. Srbija, kao deo globalne zajednice, nije imuna na ove uticaje, a nedavni događaji jasno pokazuju da su klimatske promene već prisutne i zahtevaju hitnu akciju na nacionalnom nivou.
Klimatske promene postaju sve očiglednije u Srbiji, a 2024. godina donela je posebno alarmantne događaje koji jasno ukazuju na promene u našoj životnoj sredini. Ova godina obeležena je ekstremnim vremenskim nepogodama, od učestalih požara do ozbiljnih suša koje su zahvatile različite delove naše zemlje, posebno tokom leta.
Visoke temperature i nedostatak padavina doprineli su pojavi katastrofalnih požara, naročito u planinskim regionima. Suše su prouzrokovale velike gubitke u poljoprivredi, smanjenje nivoa rečnih tokova i nestašice vode u mnogim delovima zemlje, uključujući i probleme sa snabdevanjem vodom u pojedinim gradovima. U određenim gradovima nestašice vode je već redovna pojava tokom leta.
Ove ekstremne klimatske pojave ne samo da su ugrozile ekosisteme i živote lokalnog stanovništva, već su izazvale i ozbiljne ekonomske gubitke. Prema Revidiranom nacionalno utvrđenom doprinosu Republike Srbije, Srbija je pretrpela štetu od najmanje 1,8 milijardi evra za samo pet godina (2015-2020) usled efekata klimatskih promena.
Od 2000. godine, ekstremni vremenski uslovi uzrokovali su štetu koja se procenjuje na preko 6,8 milijardi evra, pri čemu su suše i visoke temperature odgovorne za preko 70% tih gubitaka. Ove suše imaju ozbiljne posledice po poljoprivredu, smanjujući prinose ključnih useva poput kukuruza, što direktno utiče na ekonomsku stabilnost zemlje. Uprkos značajnim gubicima, Srbija još uvek nema adekvatnu nacionalnu strategiju za suzbijanje posledica suša, što dodatno povećava ranjivost zemlje na klimatske promene.
Dok se suočavamo s ovim novim realnostima, važno je prepoznati potrebu za prilagođavanjem i otpornijim pristupom u svim sektorima, od poljoprivrede do vodoprivrede. I pored preduzetih koraka, dug je put pred nama kako bismo se adekvatno pripremili za izazove koji dolaze.
Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine. Prema Programu, analiza osmotrenih i budućih klimatskih promena na teritoriji Srbije donosi nekoliko ključnih zaključaka:
- Temperatura vazduha raste: U periodu 2001-2020, prosečna temperatura u Srbiji je porasla za 1,2°C u odnosu na referentni period 1961-1990. Predviđa se da će prosečna temperatura nastaviti da raste, sa projekcijama za blisku budućnost (2021-2040) koje predviđaju dodatni porast od 1,3°C do 2,3°C. Do kraja veka (2081-2100), očekuje se porast temperature od 3,1°C do čak 5,8°C u zavisnosti od scenarija emisija.
- Padavine tokom leta će se smanjiti: U periodu 2001-2020 zabeležen je blagi porast godišnje količine padavina u Srbiji, ali sa velikim sezonskim varijacijama. U bliskoj budućnosti (2021-2040) padavine će se smanjivati u letnjem periodu, dok će zimske padavine blago rasti. Do kraja veka očekuju se veće promene, sa smanjenjem letnjih padavina do 30% u nekim delovima zemlje, što će dodatno pogoršati uslove za poljoprivredu.
- Toplotni talasi se produžavaju: U periodu 2001-2020 zabeleženo je više toplotnih talasa nego ikada ranije, sa prosečnim povećanjem od 5-10 dana godišnje sa temperaturama preko 35°C. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti, te da će u periodu 2081-2100 godine trajanje toplotnih talasa biti produženo na više od 30 dana godišnje.
- Suše predstavljaju veliku pretnju: Ekstremne suše su već postale učestalije, a očekuje se da će se u budućnosti situacija dodatno pogoršati. U periodu 2021-2040 svaka godina ima potencijal da bude sušna, dok se do kraja veka (2081-2100) očekuje da će sušni periodi postati norma, sa značajnim smanjenjem dostupnosti vode.
- Poplave će biti sve intenzivnije: Intenzitet i učestalost ekstremnih padavina će se povećavati, posebno u zimskim mesecima, što će doprineti češćim poplavama. Očekuje se da će rizik od poplava biti posebno visok u slivovima velikih reka poput Save i Dunava.
Program takođe potvrđuje i to da će se efekti klimatskih promena odraziti nepovoljno na zdravlje i bezbednost ljudi. Navodi se da se indirektni uticaj dešava kroz smanjenu dostupnost vode i vode zadovoljavajućeg kvaliteta usled uticaja klimatskih promena, povećanje učestalosti i trajanja uslova koji dovode do pogoršanja kvaliteta vazduha u uslovima kada postoje izvori zagađenja, smanjena dostupnost i kvalitet hrane, učestalije i rasprostranjenije pojave vektorski prenosivih bolesti i bolesti koje prenose glodari, itd. Povećanje povreda, smrtnih slučajeva, infekcija i drugo se takođe vezuje za uticaj klimatskih promena. Dugoročan uticaj klimatskih opasnosti na zdravlje i bezbednost ljudi se ogleda u pogoršanju životnih uslova usled oštećenja imovine i pogoršanja stanja životne sredine i prirodnih resursa, kada ne postoji mogućnost brzog opravka, odnosno sanacija šteta.
Koje je rešenje?
Vlada Srbije, ako uzmemo Program i prateći Akcioni plan kao osnovu, planira da odgovori na ove izazove kroz implementaciju adaptivnih strategija koje uključuju jačanje otpornosti infrastrukture, unapređenje sistema za upravljanje vodnim resursima, i razvoj održivih poljoprivrednih praksi. Takođe, dosta pažnje poklanja se unapređenju monitoringa klimatskih promena i pravovremenog reagovanja na klimatske rizike, što će biti ključno za očuvanje ekonomske stabilnosti i zaštitu života i imovine građana.
Mere koje su planirane odnose se na adaptaciju zdravstvenog sistema, poljoprivrede i šumarstva, „ozelenjavanje“ urbanih sredina radi umanjivanja efekta toplotnih ostrva, donošenje akata javnih politika, mere za osnaživanje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) kroz unapređenje čitave infrastrukture ranih najava i upozorenja (računarski sistemi, unapređenje sistema osmatranja,, izrada posebnih baza podataka), što je nezaobilazna tačka na putu smanjenja budućih gubitaka i štete. Posebna mera je i unapređenje informisanja, koja se odnosi kako na RHMZ tako i na medije i širu javnost: Program posebno izdvaja kao neophodnu novu internet prezentaciju Zavoda, ali i nove portale, treninge i druge formate koji treba da pomognu širenju pravovremenih informacija.
Pored planiranih mera, važno je uzeti u obzir i ulogu kompanija (privrede) koje na različite načine doprinose klimatskim promenama, ali su istovremeno ključne za proces prilagođavanja na njih. Na primer, sektor turizma, koji značajno utiče na životnu sredinu, tokom letnjih meseci treba pažljivo upravljati resursima poput vode. Ograničeno korišćenje vode i druge mere održivosti u turizmu ne samo da mogu smanjiti negativne efekte na klimu, već i doprineti uspešnoj adaptaciji na promene koje su već u toku.
Uz ubrzanu implementaciju postojećih mera, neophodno je uspostaviti jasnije i preciznije projekte prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Gradnja u urbanim sredinama mora biti usmerena ka ozelenjavanju i povećanju energetske efikasnosti zgrada, čime bi se smanjio efekat toplotnih ostrva i potrošnja energije. Takođe, potrebno je podsticati poljoprivrednike na primenu tehnologija navodnjavanja koje minimalizuju gubitke vode, kao i na korišćenje otpornijih biljnih sorti. Dodatno, uvođenje strožijih odredaba zakona o zaštiti voda i smanjenje zagađenja rečnih tokova bi moglo dugoročno da očuva rezerve pitke vode i smanji rizik od suša. Upotreba vode mora biti pažljivo preispitana, s posebnim naglaskom na očuvanje i racionalno korišćenje, jer su buduće nestašice vode sve izvesnije. Ove promene su ključne za dugoročno smanjenje rizika i obezbeđivanje održivog razvoja u uslovima promenljive klime.
Leto koje je donelo ekstremne temperature i suše pokazuje da je situacija urgentna i da zahteva energičniju akciju države u sprovođenju planiranih mera. Ove klimatske nepogode već ozbiljno ugrožavaju poljoprivredu, zdravlje građana, i infrastrukturu, te je neophodno da se svi planirani koraci sprovedu brzo i odlučno. Vlada Srbije mora da pojača napore u implementaciji adaptivnih strategija, jer svaki dan odlaganja povećava rizik od daljih gubitaka i štete. Brže i efikasnije sprovođenje ovih mera neophodno je za zaštitu života, imovine i ekonomske stabilnosti zemlje u sve nepredvidljivijim klimatskim uslovima.