Upravo okončana Konferencija COP29, održana u Bakuu, Azerbejdžanu, još jednom je okupila globalne lidere, aktiviste, naučnike i predstavnike industrije kako bi razgovarali o urgentnim izazovima klimatskih promena i pronašli zajednička rešenja. Ovaj sastanak je bio posebno važan jer dolazi u trenutku kada se svet suočava sa sve izraženijim posledicama klimatskih promena, od ekstremnih vremenskih nepogoda do značajnih socioekonomskih gubitaka. Azerbejdžan, kao domaćin, naglasio je potrebu za povećanjem transparentnosti i jednakim pristupom informacijama o napretku u ispunjavanju klimatskih ciljeva.
Kao domaćin COP29, Azerbejdžan se suočio s kritikama zbog svog odnosa prema zaštiti životne sredine i ljudskim pravima. Aktivisti su istakli da je zemlja snažno zavisna od fosilnih goriva, sa minimalnim ulaganjima u obnovljive izvore energije, što je u suprotnosti s ciljevima klimatske konferencije. Takođe, zabrinjavajuće su tvrdnje o represiji prema ekološkim i političkim aktivistima, uključujući hapšenja i zabrane protesta tokom samita. Organizacije za ljudska prava ocenile su da je predsednik Ilham Alijev koristio konferenciju za jačanje političke reputacije, dok se u međuvremenu ekološki problemi, poput zagađenja Kaspijskog mora otpadnim vodama, i dalje ignorišu.
Jedan od ključnih ciljeva COP29 bio je definisanje novog kolektivnog kvantifikovanog cilja za klimatsko finansiranje, koji će zameniti dosadašnji cilj od 100 milijardi dolara godišnje. Ovaj novi cilj uzima u obzir rastuće potrebe zemalja u razvoju, posebno onih koje su najteže pogođene posledicama klimatskih promena, kao što su suše, poplave i oluje. Osim toga, značajan fokus bio je na unapređenju finansiranja prilagođavanja, s obzirom na to da se postojeći fondovi smatraju nedovoljnim za rešavanje rastućih izazova. Globalni cilj za prilagođavanje (GGA), koji je postavljen prošle godine, sada dobija konkretnije indikatore za praćenje napretka i finansiranja na lokalnom i nacionalnom nivou.
Pitanje gubitaka i štete, koje obuhvata finansijsku podršku zemljama suočenim sa nepovratnim posledicama klimatskih promena, takođe je zauzelo centralno mesto. Fond za reagovanje na gubitke i štete, osnovan na prethodnom COP-u, dobio je nove obaveze i obećanja razvijenih zemalja, ali sredstva još uvek nisu proporcionalna procenjenim potrebama, koje do 2030. godine mogu dostići čak 580 milijardi dolara godišnje.
U Bakuu su predstavljeni i unapređeni nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC-ovi), s naglaskom na povećanje ambicije za smanjenje emisija do 2030. i 2035. godine. Ovi planovi imaju za cilj postizanje ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5°C, ali trenutne obaveze mnogih zemalja i dalje nisu dovoljne za postizanje ovog cilja. Takođe, raspravljalo se o pravilima za međunarodno trgovanje ugljenikom u okviru člana 6. Pariskog sporazuma, što je ključno za podršku energetskim tranzicijama i smanjenje emisija.
COP29 je istakao potrebu za daljom međunarodnom saradnjom, naročito u svetlu geopolitičkih izazova i nesigurnosti oko angažmana Sjedinjenih Američkih Država nakon izbora. Konferencija je pokazala da, iako je postignut određeni napredak, svet i dalje mora da ubrza napore kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena.
Zaključno, COP29 je označio važan korak napred u globalnoj borbi protiv klimatskih promena, ali i podsetnik da je potrebno mnogo više angažovanja, finansiranja i političke volje za postizanje održive budućnosti. Iako se čini da je svet ujedinjen u cilju klimatske pravde, stvarna implementacija dogovorenih mera biće pravi test međunarodnog jedinstva i solidarnosti.