Energija vetra igra značajnu ulogu u globalnoj potrazi za rešenjima održive energije, nudeći obećanje čiste i obnovljive proizvodnje električne energije. Međutim, pored nesporne koristi za životnu sredinu, vetroelektrane mogu predstavljati i izazove, posebno u pogledu njihovog uticaja na lokalne zajednice.
Ovaj dualitet je slikovito ilustrovan u nedavno presuđenom slučaju koji uključuje vetropark kojim upravlja kompanija u Portugalu, koji je iznet pred Evropski sud za ljudska prava.
U prikazanom slučaju Eolica De S. Juliao, LDA c. Portugal, broj 33545/14 ispred Evropskog suda za ljudska prava, sud u Portugalu je naložio kompaniji da eliminiše vetroturbine i dosudi odštetu lokalnim stanovnicima, zbog zagađenja bukom koje je vetropark proizvodio.
Kompanija podnosilac predstavke žalila se Evropskom sudu za ljudska prava („Sud“) na osnovu člana 1. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, tvrdeći da Vrhovni sud nije uspeo da uspostavi pravičnu ravnotežu između interesa stanovnika i prava na poštovanje imovine podnosioca predstavke.
Činjenično stanje
Podnosilac predstavke upravlja vetroparkom u Portugalu. U januaru 2005. godine gradsko veće grada Tores Vedras i Generalni direktorat za energetiku i geologiju dali su podnosiocu predstavke dozvolu za izgradnju vetroparka, a 2006. godine podnosiocu predstavke je dodeljena privremena dozvola za rad vetroparka.
Lokalno stanovništvo koje stanuje oko vetroparka je 2008. godine, pozivajući se na smetnje izazvane vetroturbinama – stalno zujanje i jak odsjaj, tužilo podnosioca predstavke pred osnovnim sudom. Podneli su zahtev sudu da ukloni turbine i dosudi naknadu štete. Osnovni sud je 2011. godine odbio tužbeni zahtev smatrajući da je rad turbina bio u skladu sa zakonom.
U žalbenom postupku, sledeće godine, Lisabonski apelacioni sud je dosudio delimično u korist tužilaca, naloživši gašenje jedne od turbina i obustavu rada tri turbine noću.
Obe stranke su podnele predstavke Vrhovnom sudu, što je rezultiralo odlukom suda kojom je naloženo momentalno gašenje i uklanjanje četiri vetroturbine.
U martu 2015. godine, kompanija je razmontirala vetroturbine.
Zahtev preduzeća podnosioca zahteva
Podnosilac predstavke je tvrdio da je Vrhovni sud, naredivši uklanjanje četiri vetroturbine smeštene u vetroparku koji je radio na osnovu važećeg ovlašćenja, povredio njegovo pravo na imovinu. Pozvao se na član 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju:
„Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na poštovanje njegove imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine osim iz razloga javnog interesa i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim principima međunarodnog prava.”
U svom odgovoru, Vlada Portugala je tvrdila da kompanija podnosilac predstavke nije bila vlasnik „imovine“ u smislu člana 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju, tvrdeći da zbog izostanka izveštaja o emisijama buke vetroparka, iako je kompanija u više navrata pozvana da isti dostavi, nije ispunila jedan od uslova nametnutih kada je izdata dozvola za rad vetroparka. Ovo je značilo da je kompanija imala samo nesigurno pravo, na koje se nije mogla osloniti pred sudom.
Procena suda
Sud je ispitao merenja buke, a prilikom utvrđivanja standarda koristio je Smernice Svetske zdravstvene organizacije o buci u životnoj sredini izdate 1999. godine, kao i propise Evropske unije.
Podsetio je da pojam „imovine“ u smislu Konvencije ima autonomno značenje koji nije ograničeno na vlasništvo nad materijalnom imovinom i koji je nezavisan od kvalifikacija domaćeg zakona: određena druga prava i interesi koji predstavljaju imovinu mogu takođe biti tumačeni kao “pravo svojine” i “imovinu” za potrebe Konvencije.
Sud je naveo već presuđene slučajeve u kojima je zauzeo stav da dozvola za obavljanje komercijalne delatnosti predstavlja imovinu i da njeno oduzimanje predstavlja povredu prava garantovanog članom 1. Protokola br. 1.
Sud je takođe ponovio da se ni nada da će doći do ostvarenja prava svojine, ni dug, ne treba smatrati „imovinom“ u smislu člana 1. Protokola br. 1. Dakle, ne može se zaključiti da postoji „legitimno očekivanje“ kada postoji spor oko načina na koji treba tumačiti i primeniti domaće pravo, a argumente koje je podnosilac predstavke izneo u tom pogledu nacionalni sudovi na kraju odbacuju.
Sud je primetio da je konačna dozvola izdata podnosiocu predstavke pod uslovom da se „podnese izveštaj o emisijama buke na području gde se nalazi vetropark“, te da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje dozvole u konkretnom slučaju, pošto taj izveštaj nije podnet.
Odluka
Uzimajući u obzir sve gore navedeno, Sud je zaključio da nada podnosioca predstavke da će upravljati spornim vetroturbinama nije bila dovoljno utemeljena u domaćem zakonodavstvu kako bi predstavljala „imovinu“ u smislu člana 1. Protokola br. 1. Konvencija. Sud je jednoglasno proglasio predstavku neprihvatljivom.
U zaključku, slučaj vetroparka kojim upravlja kompanija podnosilac predstavke u Tores Vedrasu, Portugal, služi kao primer uspostavljanja ravnoteže između eksploatisanja obnovljivih izvora energije i zaštite interesa lokalnih zajednica. Dok energija vetra nudi nesporne koristi za životnu sredinu, njena primena može dovesti do izazova, kao što se vidi u ovom, i drugim sporovima oko zagađenja bukom.
Ovaj slučaj naglašava važnost savesnog planiranja i uvažavanja potreba lokalnih zajednica prilikom razvoja projekata obnovljivih izvora energije, ističe potrebu za temeljnom procenom uticaja, transparentnom komunikacijom sa zainteresovanim stranama i proaktivnim merama za ublažavanje štetnih efekata.
Presuda Evropskog suda za ljudska prava ponovo potvrđuje princip da imovinska prava, iako ključna, moraju biti u ravnoteži sa širim društvenim interesima i dobrobiti pogođenih pojedinaca. Ova presuda naglašava značaj poštovanja pravnih standarda i obezbeđivanja pravičnog tretmana za sve zainteresovane strane.
U budućnosti, autori politika, energetskih strategija i programa moraju nastaviti da sarađuju sa lokalnim zajednicama kako bi se snašli u složenosti primene obnovljivih izvora energije, nastojeći da ostvare održivu budućnost uz očuvanje prava i dobrobiti svih zainteresovanih strana. Samo kroz takve zajedničke napore možemo efikasno iskoristiti potencijal energije vetra uz poštovanje prava i zabrinutosti lokalnih zajednica.